Prijava / Registracija

Tražili ste nedavno:
  • posao u srbiji


KRVAVE PARE: Srbin otkriva kako STVARNO izgleda

PDF
Štampa
KRVAVE PARE: Srbin otkriva kako STVARNO izgleda
Image courtesy of: pixabay.com





 

Beograđanin D. R. (28) je zbog plate od 1.500 dolara bio spreman da ode na kraj sveta. I jeste. Tamo, u dalekom Sibiru, između intervencija specijalaca i davljenja u živom blatu postalo mu je jasno da uz taj novac ide i jezivo opasna cena.

Sveže diplomirani mašinski inženjer se dobro preračunao. Radiće na izgradnji ogromne naftne rafinerije i na svakih šest meseci imati odmor od mesec dana. Zvučalo je lako. Nije bilo.

 

- Počeo sam da da radim 10. juna 2013 godine, a posao sam dobio 3 meseca pre nego što sam diplomirao. Zaposlili su me na preporuku, jer je u tom trenutku mojoj firmi falilo mašinskih inženjera, zbog obima novog posla koji su dobili u Rusiji. Priveo sam studije kraju i spakovao se - priča Srbin za "24 sata".

Odredište su mu bili sibirski grad Tjumen i početna plata od 1500 dolara. Tek kad je stigao shvatio je da će to biti krvavo zarađen novac.

 

- U proseku sam radio 16 sati dnevno i to mi nije padalo teško, jer sam želeo da naučim, kao i da se dokažem. Uvek mi je bilo bolje da radim što više i imam što manje slobodnog vremena, jer slobodno vreme podrazumeva razmišljanja šta sam ostavio za sobom u Srbiji - priznaje građevinac.

Mesto na koje su najgore neprijatelje slali po kazni njemu je trebalo da postane dom, a on je već prvog dana hteo da se iseli.

 

- Kada sam stigao, bio sam u potpunoj neverici, jer nas niko nije čekao, samo su nas odbacili na gradilište, sa koferima i to je to. Smeštaj je bio u sirotinjskom delu grada gde su do pre 5 godina bile bande. Niko me nije razumeo ni reč, a o poslu nisam imao pojma. Hteo sam da se vratim u Srbiju ali čim sam sutradan izašao na gradilište, hodao sa belim šlemom (beli šlem nose šefovi) i shvatio da mi je gradilište u krvi. Posle 10-15 dana od mog početka rada, dobio sam ekipu radnika od 20 Rusa i počeli smo da gradimo najveću rafineriju nafte u Tjumenu, veličine dve naše rafinerije u Pančevu - otkriva mašinac.

Beograđanin nije gradio samo postrojenje. Morao je da izgradi i karakter. Jer ruska tajga ne prašta.

 

- Temperatura zna da opadne u roku od 10 minuta za čak 20 stepeni. Leti su komarci nemilosrdni, a još gora napast su moške (mušice) koje idu u rojevima i ulaze u oči, nos i usta i prate vas gde god da krenete. Protiv njih u principu nema leka, sem spreja od vanile, od koga se komplet ulepiš. Ujedaju i obadi, a bežeći od njih možeš da završiš u živom blatu do kuka. To kažem iz ličnog iskustva, ali imao sam sreće da su se oko mene uvek nalazili radnici, da me izvuku - priča D. R. koji se od muke zbližio sa ostalim radnicima.

Kada je čovek tako daleko od kuće svaki prijatelj mu je kao rod rođeni, pa su mašinci počeli da se pomažu i brzo se uklopio. A onda je na gradilište došao Amon, pripadnik ruskih specijalnih jedinica.

- Došao sam na turističku vizu. Jedna od ružnih strana ove avanture je što smo ni krivi ni dužni, bili dovođeni u situaciju da imamo problema sa zakonom. Amon je tražio Uzbeke, koji su radili kao najjeftinija radna snaga, naravno bez ikakvih papira. Prema nama su bili blaži, mada su u dosta slučajeva koristili silu. Jednom su došli i sve odveli u stanicu, a ja sam se izvukao jer su zbog svetle puti mislili da sam Rus - priseća se Srbin koji je napravio jednu vrlo "ne Rusku grešku".

Foto/ ilustracija:  pixabay.com

Ostatak teksta pročitajte na 24sata.rs

Sledeći tekst Prethodni tekst
Ocenite tekst:
Trenutna ocena: Još uvek nije ocenjen

blog comments powered by Disqus