BEDA RADNIKA: Plaćaju im minimalac, pa traže nazad trećinu plate

U vreme kada se bez posla lako ostaje, a teško nalazi novo radno mesto, radnici, oni mlađi, ali i stariji, pristaju na različita poniženja - jedno od njih je i da gazdama na kraju svakog meseca vrate deo isplaćene zarade.

Vinka M. iz sela nadomak Kovina radi u prodavnici prehrambene robe od 2012. Njena zvanična plata je 23.000 dinara, tek nešto više iznad minimalca, propisanog zakonom, ali je nezvanična zarada ili ono što donose kući, čak osam hiljada manje.

 

- Gazda se plaši inspekcije i kazne zbog neprijavljivanja radnika i zvanično radi sve po zakonu. Na kraju svakog meseca mi isplati minimalno zakonski propisan iznos, sve to uredno zavede u knjigama i sve je legalno. Kad podignem novac sa računa, ja mu, međutim, vratim skoro trećinu, jer je moja prava zarada 15.000 dinara - priča Vinka za “24 sata”.

Naša sagovornica dodaje da zna da to što radi ujedno zvuči i smešno i bedno, ali da da ćuti i trpi jer bez tih 125 evra koje dobije ne bi mogla da preživi. Njen slučaj, nažalost, nije usamljen, a istu sudbinu deli i veliki broj srpskih radnika koji rade u kineskim radnjama širom Srbije. Kod velikog broja kineskih poslodavaca ova praksa je uobičajena, a razlozi zbog kojih radnici pristaju na ovakve uslove svuda su isti - bolje išta nego ništa.

 

Zapošljavanje na crno, neredovni lekarski pregledi, rad na nebezbednim mašinama i zarada ispod zakonskog minimuma najčešći su uslovi koje poslodavci nameću radnicima, priznaju u Ministarstvu rada. Kazne za ovakve prestupe idu i do dva miliona dinara, pa su gazde sve dovitljivije.

 

- Neprijavljene radnike stavljaju da rade drugu smenu znajući da inspekcije uglavnom dolaze pre podne. Radnike na crno obično dobro pripreme. Često govore kako su počeli nedavno da baš „danas“, kad je došla inspekcija, treba da dobiju ugovor o radu. Pojedinci su nam pričali kako papirološki dobiju zakonski minimalnu zaradu, ali da im vlasnik traži da vrate pet ili sedam hiljada - nedavno nam je ispričao za “24 sata” i inspektor rada Ilija Jović, koji ovaj posao obavlja 18 godina.

 

Nesavesne poslodavce često prijavljuju radnici i to uglavnom oni kojima se kasni sa isplatom zarade i uplatom staža. Često je, međutim, “lovac” i konkurencija koja radi legalno, navode u Ministarstvu rada.

Kako poslodavci krše prava radnika

- ne prijavljuju radnike

- isplaćuju zaradu manju od zakonskog minimalca (22.264 dinara)

- poslodavac ne šalje radnike na obavezne lekarske preglede

- ne kontrolišu opremu za rad

- u ugovoru o radu ne definišu poslove koje radnik treba da obavlja

 Image courtesy of: pixabay.com

Izvor: 24sata.rs