ĆAO, ZDRAVO! Ovi Srbi su dali otkaz i to im je bila najbolja odluka u životu

Nezaposlenost u Srbiji izjednačila je pronalaženje posla sa dobitkom na lutriji, a posao u struci se čeka kao sedmica na lotou. Ovi mladi ljudi su bili srećni dobitnici, ali su uradili nešto zbog čega bi im verovatno pola Srbije reklo da su ludi - dali su otkaz, a kakva ih je nesreća naterala da "pocepaju tiket" ispričali su za "24 sata". I jednoglasno dodali da ne žale nijednog trenutka!

Marina ima 28 godina, završen fakultet i master. Dala je otkaz čak tri puta. I nije se pokajala nijednom.

- Ljudi se iznenade kada kažem da sam dala otkaz tri puta ali to je bilo iz potrebe, a ne bahatosti. Prvi otkaz sam dala jer sam radila kao telefonski operater i smene su mi ometale studije. Kasnije sam radila u jednoj firmi kao član kancelarijskog osoblja i neredovno su me isplaćivali, pričali su mi šarene laže. Maltene sam volontirala, a još su me maltretirali. Još jedan otkaz. E, onda sam treći posao našla u struci. Plata je bila pristojna i mislila sam da sam srećnik, dok nije počeo mobing. Dranje i vređanje. Tada sam dala otkaz zbog najbitnije stvari - svog zdravlja. Radije ću da čistim ulice nego da dozvolim da se neko iživljava i uništava me i psihički i fizički. Od takvog okruženja možeš samo da se razboliš, a bolestan im ne trebaš pa te tada još i odbace. Sada radim u struci, koordinišem projekte i to u firmi u kojoj me poštuju. Jeste beznađe u Srbiji ali je najveće beznađe izgubiti zdravlje - odlučno kaže Marina za "24 sata".

Ona je dala tri otkaza, a naš sledeći sagovornik jedan ali vredan. I to posle samo jednog dana.

Ivan ima 24 godine i nije mogao da veruje kada je našao posao u struci. Još manje kada ga je istog dana napustio.

- Javili su mi da sam dobio prvi posao i to u struci. Otišao sam tamo i svi su bili vrlo ljubazni. Hteli su da mi bude što prijatnije, ali meni je bivalo sve gore kako je vreme odmicalo. Shvatio sam da su oni od početnika očekivali da kao početnik sve držim u malom prstu i tražili su od mene neke stvari za koje nisam obučen. Već posle dva sata bilo mi je jasno da to nije za mene, da ne mogu da ispunim njihova očekivanja. Dao sam otkaz istog dana, ali na to gledam kao na pozitivno iskustvo. Shvatio sam šta treba da usavšim i danas radim na odlično plaćenom projektu za nemačku firmu. Njih ne zanima kada radimo, sve dok je posao gotov u roku i to mi mnogo više prija - kaže Ivan, koji misli da je prvi otkaz zapravo bio katalizator njegovog uspeha.

Jelena (27) dugo je trpela na radnom mestu u beogradskom hotelu. A onda je digla ruke.

- Dala sam otkaz jer nisam mogla više da izdržim promene raspoloženja šefa. Svaki dan se pretvarao u napetost. Zapravo, tenzija bi počela još kod kuće kada bih se pitala šta me sutra čeka. Kada je šefu dobar dan divan je, kada je loš postaraće se da takav bude i tebi. Svelo se na to da svaki dan razmišljam da li me sutra čeka tortura. Kolege su dobijale otkaz, a meni je postalo nepodnošljivo pa sam ga ja dala sama - kaže Jelena (27) koja je i dalje u potrazi za poslom ali je izabrala da štedi svoje zdravlje.

Vesna (29) je završila FPN, kao i master u SAD. Zaposlila se u srpskom ogranku jedne međunarodne organizacije, ali je posao bio daleko od onog što je očekivala.

- Upala sam u "ženski duo" šefice naše organizacije i jedne od zaposlenih. Maltretirale su me na smenu nerazumnim zahtevima, pozivima kasno u noć, histerijom i večitim nezadovoljstvom. Na vikende i privatno vreme sam mogla da zaboravim, a mešale su se u sve. Prosto, nisu mi dale da radim svoj posao najbolje što mogu. Za tri meseca razbolela sam se nekoliko puta, jer mi je imunitet zbog silnog nerviranja potpuno opao. Nisam bila lenja, već sam se odmah dala u traženje novog posla i uspela da nađem mnogo bolji! Posao je u sličnoj organizaciji, ali mnogo bolje plaćen i sa mnogo normalnijim ljudima. Ne mogu da verujem kroz šta sam prošla, to mi sad izgleda kao dalek san, ali i nauk za ceo život - kaže ova Beograđanka.

Iako je, nakon informacija da je dobila super posao, osetila olakšanje, ipak se pribojavala kako će njene tadašnje koleginice da reaguju. Dobila je očekivano - histeriju, pretnje tužbom i slično, ali sve se na kraju završilo dobro.

- Nisu na vreme shvatile da niko nije obavezan da trpi maltretiranje i da ga niko ko vredi neće ni trpeti. Na kraju smo se lepo rastali, s tim da tu nesrećnu godinu stvarno nikada neću zaboraviti - dodaje Vesna.

Image courtesy of: pixabay.com

Izvor: 24sata.rs