Srpska kompanija traži da im založiš sopstveni stan da bi dobio posao!

 

Što je veća glad za poslom u Srbiji, to, čini se, poslodavci idu sve dalje u uslovima koje postavljaju kandidatima za posao. Najnoviji zahtev potencijalnim zaposlenima je da za dobre rezultate na poslu garantuju svojom nekretninom ili da imaju osobu koja im je garant! Takav zahtev je kompanija "Agro Mil" iz Pojata, proizvođač stočne hrane koji posluje u više od 30 gradova Srbije, poslala kandidatima u užem izboru za poziciju menadžera prodaje pilećeg mesa.

Čitalac B. M. (puno ime poznato redakciji) prosledio nam je mejl sa zvanične imejl adrese kompanije i sa kompanijskim logotipom, u kojem jasno piše sledeće (imejl prenosimo doslovce):

"Ušli ste u uži izbor. Kako bi smo započeli pregovore u vezi posla molimo Vas da nam dostavite odgovore na sledeća pitanja:

1. Da li posedujete sopsteno vozilo i jeste li spremni da ga koristite u službene svrhe a naravno uz nadoknadu troškova goriva i amortizacije?

2. Da li ste spremni da garantujete za dobro obavljen posao i poštovanje procedura kompanije naplativim garancijama (uknjižena nekretnina bez opterećenja na Vaše ime ili ime Vašeg garanta)?"

Dok je B. M. čitao imejl, prvobitnu radost je zamenio šok.

- Krajem maja sam konkurisao na oglas za posao menadžera prodaje u ovoj firmi. Obavestili su me da pre pregovora u vezi sa poslom moram da im odgovorim da li sam za dobro obavljen posao spreman da garantujem uknjiženom nekretninom na moje ime ili imenom mog garanta. To bi konkretno značilo da u slučaju da im kupac ne plati, ja bih umesto njega platio svojom nekretninom i ostao na ulici. Ili bi se to desilo osobi koja je moj garant - ispričao je B. M. za "24 sata".

U "Agro-milu" su nam potvrdili da ovo zaista jesu njihovi uslovi i dodali da i pored toga ima mnogo zainteresovanih za ponuđeni posao. Kada smo pozvali direktora Miroslava Ćalića, potvrdio nam je da je u pitanju njihov oglas.

Ćalić je dodao da se čudi što ga zovu novinari i čak izrazio sumnju da ga "možda ne zovu novinari, nego neko ko ga gleda iza ćoška".

"Pišite šta god hoćete. Možemo da se nađemo i možete da mi pošaljete mejl, ali ja se nalazim na putu i neću imati internet, tako da ne znam kada ću moći da vam odgovorim", rekao nam je direktor.

Bivši sudija, sada advokat Ivan Bajazit, objašnjava za "24 sata" da ovakva praksa, nažalost, nije ništa novo.

- To je apsolutno nelegalno i pored toga vrlo nemoralno. Čoveka koji nema posao svesno stavljaju u tešku situaciju. On zna da ako po svojoj savesti prijavi ovakvu nepravilnost, sigurno neće dobiti posao, a ako pristane na ovakav ugovor može da izgubi krov nad glavom. To je ucena. Šta se tu od radnika traži? Da im dostavi imovinsku kartu? Ovakav vid oglasa je takav da odbija ljude i čak se koriste kada firme iz nekog razloga ne žele da se radnici prijave na konkurs. Čak i ako je neko dovoljno očajan da pristane na ovakve uslove ugovora, ne mislim da bi to moglo da prođe na sudu - tvrdi advokat.

Iz poznate advokatske kancelarije u Beogradu potvrđuju da je ova praksa u potpunosti pravno neosnovana.

- Zaposleni po zakonu odgovara isključivo ukoliko je namerno i ciljano oštetio kompaniju u kojoj radi i tada će svakako odgovarati svojom imovinom, što je i regulisano obligacionim pravom. Ukoliko je neko posredovao u poslu a nije namerno oštetio kompaniju, neće odgovarati. Čak i da je zaposleni potpisao da garantuje svojom imovinom, ako nije namerno oštetio kompaniju, neće se smatrati krivim za materijalnu štetu - izričiti su stručnjaci.

Beograđanin B. M. je pažljivo pročitao sve uslove za posao i odlučio da ne ide dalje.

- Prošao sam mnogo konkursa i razgovora za posao, ali ovako nešto nikad nisam video. Da mi je neko pričao, mislio bih da je vic. Nisam im ni odgovorio. Strašno je čime se u Srbiji poslodavci služe, jer znaju koliko je ljudima potreban posao - zaključuje ovaj Beograđanin.

Zakon jasno definisan

"Prema članu 163 Zakona o radu poslodavac nema prava u skladu sa zakonom da od zaposlenog traži da potpiše unapred bilo kakvu izjavu kojom će da za načinjenu štetu garantovati svojom imovinom. Ukoliko do štete i dođe pred sudom zaposleni može da se ne saglasi sa visinom i osnovanosti odštetnog zahteva. O naknadi štete ne odlučuje poslodavac već nadležni sud", rekao je za "24 sata" advokat Gvozden Grgur.

Image courtesy of: pixabay.com

 

Izvor: 24sata.rs