Prijava / Registracija

Tražili ste nedavno:
  • posao u srbiji


RAČUNICA: Prosečna srpska porodica može da preživi godinu dana BEZ DUGA, evo kako

PDF
Štampa
RAČUNICA: Prosečna srpska porodica može da preživi godinu dana BEZ DUGA, evo kako
Image courtesy of: pixabay.com





 

Prosečna srpska porodica izgleda ovako: dve prosečne plate, predškolsko ili školsko dete, kreditno zaduženje, puno želja i puna korpa – računa! Kako žive i mogu li da prežive? Finansijski savetnik Nikola Tošković kaže da, iako matematika kaže suprotno, srpske porodice imaju svoje načine za preživljavanje - ali bi mogle znatno da unaprede svoj status kada bi malo više razmišljale unapred.

Istraživanja pokazuju da je prosečna mesečna plata u Srbiji, umanjena za iznos rate kredita ili kirije za stan, hranu i sve skuplje režijske troškove, nedovoljna da pokrije osnovne troškove života. Finansijski i logički posmatrano, uz veće rashode od prihoda, život od ovakve plate je i matematički neizvodljiv - kaže Tošković.

To bi značilo da prosečna srpska porodica bukvalno ne može da progura godinu bez debelog minusa, a da ne pričamo o letovanjima, kolima i ostalim stvarima koje se u ovakvoj ekonomskoj situaciji smatraju čistim luksuzom. Ipak, probajte da rezervišete letovanje u nekoj od agencija, i videćete da su termini za Grčku odavno popunjeni. Kako je to moguće, pitaju se mnogi, a odgovor vas neće mnogo obradovati.

Srbi će u proseku za letovanje potrošiti najmanje dve prosečne plate. Većinu će ih dočekati septembarsko opremanje dece za školu, a nakon toga zimnica, pa slave i novogodišnji praznici. I sve tako, u krug. Za svaku od ovih stavki potrebno je izdvojiti bar po jednu celu platu. Trošak za automobil, od registracije, održavanja, goriva, pa do eventualne popravke u toku godine, možemo slobodno staviti pod kategoriju luksuza, teško dostižnu i bogatijem sloju građana. A ipak, većina porodica ima jedan takav – prosečni automobil. Ljudi se snalaze u Srbiji, neko uz pomoć rođaka sa sela, neko se oslanja na dijasporu, a neko troši davno ostavljeni crni fond za još crnje dane. Kako se ko snađe. Sa druge strane, znamo to već jako dobro, preko 8 milijardi evra iznosi devizna štednja građana u bankama, dok se pretpostavlja da naši ljudi u slamaricama čuvaju gotovo 1,5 milijardu evra - objašnjava naš sagovornik.

 

Otuda valjda potiče i ona dobro poznata - Šta radi Srbin kada ostane bez para? Naravno, promeni 100 evra! Međutim, naglašava Tošković, realan problem je ozbiljniji, i zato sebi ne bi trebalo da postavljamo pitanje kako prosečna porodica živi - jer ona očigledno živi - već gde troši teško zarađen novac. Tu se ujedno i krije najbolji savet za poboljšanje kućnog budžeta - razmišljajte unapred i zaboravite na stara pravila.

 

- Zapitaćemo se ulaže li prosečan Srbin zaista dovoljno u obrazovanje svog deteta? Planira li dopunu prihoda za treće doba? Ima li rezervni plan za slučaj potencijalnih troškova lečenja? Ili je možda, još uvek zarobljen u tržnom centru, trošeći od prvog do poslednjeg dinara sve što zaradi? I više od toga. Onako, kako smo i vaspitani, u jednoj sasvim drugoj državi, drugom sistemu, po pravilima igre koja danas više ne važe - ističe on.

Image courtesy of: pixabay.com

 

 

Ostatak teksta pročitajte na sajtu 24sata.rs

Sledeći tekst Prethodni tekst
Ocenite tekst:
Trenutna ocena: Još uvek nije ocenjen

blog comments powered by Disqus