Prijava / Registracija

Tražili ste nedavno:
  • posao u srbiji


Super plata, ne treba diploma: Najtraženija zanimanja u Rusiji

PDF
Štampa
Super plata, ne treba diploma: Najtraženija zanimanja u Rusiji
Image courtesy of: pixabay.com





Najtraženije i najperspektivnije profesije u Rusiji su stručnjaci za bežične i navigacione tehnologije, softver, gradnju raketa, robotiku... Ipak, sve je veća potreba za kvalifikovanim radnicima, jer je tržište "zasićeno" univerzitetski obrazovanim kadrovima.

Ministarstvo za rad Rusije je izradilo pripručnik sa 1.767 profesija, a 50 najtraženijih i najperspektivnih je, na zahtev vlade, stavilo na poseban spisak, piše Rosijskaja gazeta.

Od ukupnog broja zanimanja, oko 600 su stručnjači sa srednjoškolskim obrazovanjem.

Prema rečima zamenika ministra za rad Ljubove Eljcove sada raste broj nezaposlenih s visokim obrazovanjem, dok udeo nezaposlenih sa srednjim stručnim obrazovanje ostaje na stabilnom nivou. To posredno ukazuje na zasićenost tržišta rada stručnjacima sa univerzitetskim diplomama, dok su potrebe za kvalifikovanim radnicima svakoga dana sve veće.

Kako je listu rekao šef za istraživanja portala Superdžob Pavel Lebedev, kvalifikovani radnici često zarađuju isto kao i visoko obrazovani.

Međutim, prema njemu, razlika u platama i dalje postoji. Prosečni prihodi radnika sa visokim obrazovanjem u Moskvi su 30 odsto viši nego radnika sa srednjim stručnim obrazovanjem.

Najtraženija "radnička zanimanja"

Kako navodi portal Superdžob, nosioci radničkih zanimanja su sada veoma traženi. Potreba za tim radnicima čini 14 odsto ukupne potražnje i konkurencija je prilično mala. Na jedno radno mesto, dolazi 0,8 prijava.

To je drugo mesto na spisku tražnje. Na prvom mestu je trgovina, sa 30 odsto slobodnih radnih mesta. A ni za rad u trgovini nisu potrebni stručnjaci sa visokim obrazovanjem.

Postojeća praksa na tržištu rada je takva da poslodavci traže visoko obrazovanje i za mesta gde ono nije potrebno. Neretko visoko obrazovanje se koristi samo kao indikator za to da je radnik prošao određenu socijalizaciju, usvojio neke norme i pravila, ukazaje Lebedev.

Međutim, prema podacima Ministarstva za rad, univerziteti proizvode veliki broj nepotrebnih radnika. Na primer, svaki treći student visoke škole (31 odsto) studira "ekonomiju i menadžment", a udeo tih stručnjaka u ukupnoj tražnji je 13,7 odsto.

Još veći disbalans je u "humanističkim naukama" koje studira 20 odsto ukupnog broja studenata, a udeo tražnje na tržištu rada je svega tri odsto.

Prema anketama među poslodavcima, posao u struci nalazi manje od polovine svršenih srednjoškolaca i studenata. I to je dugoročni trend, navode u Ministarstvu za rad.

 

Izvor/ autor: 24sata.rs/ tanjug

 

Sledeći tekst Prethodni tekst
Ocenite tekst:
Trenutna ocena: Još uvek nije ocenjen

blog comments powered by Disqus