S varjačom brže do posla nego s diplomom Pravnog fakulteta

U Srbiji je u julu 2015. godine legalno radilo 1,734.585 ljudi, što je za 111.268 više nego u istom mesecu prošle, podatak je Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Da li zato što se privreda oporavlja od prošlogodišnjih poplava, ili više zbog toga što inspektori revnosnije otkrivaju „ilegalce”, tek broj nezaposlenih od početka januara naovamo se smanjuje. Na spisku ove državne službe na kraju prošlog meseca bilo je 739.073 lica koja traže posao, za oko 29.000 manje nego u julu 2014.

Iako je stopa nezaposlenosti uzrasta od 15 i više godina u prvom tromesečju bila 19,2 odsto, u poređenju sa 24,1 odsto u aprilu 2013, gotovo da nema porodice u Srbiji u kojoj neko ne traga za poslom.

Prema poslednjim podacima, na posao se, u proseku, čeka 3,9 godina. U julu je duže od 12 meseci posao tražilo 496.234 lica ili 67,1 odsto, što se smatra dugoročnom nezaposlenošću. Na spisku onih koji su tražili posao u julu bilo je 185.948 imena, za 8,1 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine.

Na pitanje – koja se zanimanja najviše traže, statistika NSZ odgovara da se prošle godine najviše radnih mesta nudilo u trgovini i prodaji, IT oblasti, mašinstvu, elektrotehnici, administraciji i računovodstvu. U ovoj službi, međutim, ukazuju da i njihovu statistiku treba uzeti s rezervom.

– Podatak da nekoliko godina unazad beležimo veliku potražnju za prodavcima, ne znači da oni koji su se za to zanimanje školovali brzo dolaze do posla – napominje Mira Kolaković iz informativne službe NSZ. – Treba imati u vidu i da je njihov broj na evidenciji NSZ čak deset puta veći od potražnje. Pored toga, mnogo je i onih koji nemaju diplomu trgovca, a mogu da rade taj posao. Slično je i sa diplomiranim pravnicima. U 2014. posao se nudio 461 pravniku, a poslednjeg dana decembra na evidenciji NSZ bilo ih je 7.022.

Odnos ponude i tražnje na tržištu rada u poslednjih nekoliko godina nije se bitno menjao, kaže naša sagovornica:.

– Godinama beležimo da je veća tražnja od ponude samo za nekoliko zanimanja. Bitnije se ne menjaju ni potrebe poslodavaca, a nije se značajno menjala ni obrazovna struktura nezaposlenih. U izuzetno malom broju slučajeva u 2014. godini zabeleženo je da traženih zanimanja nema na evidenciji NSZ. Samo 0,96 odsto slobodnih radnih mesta, od ukupno prijavljenih, ostalo je nepopunjeno zato što nije bilo kandidata traženih zanimanja.

Bilo je i slučajeva, napominje naša sagovornica, da je na evidenciji bilo kandidata traženog zanimanja, ali oni nisu bili po volji poslodavca, jer nisu imali neka znanja, veština i sposobnosti. Dešava se i da oni koji traže posao zadovoljavaju potrebe poslodavaca, ali ne pristaju na ponuđene uslove rada.

Najbrže se zapošljavaju oni koji traže posao sa fakultetskom diplomom. Najviše se traže, diplomirani farmaceuti, lekari – specijalisti ginekologije i akušerstva, interne medicine, oftalmologije, pedijatrije, epidemiologije, radioterapije i drugih specijalnosti. Zatim biohemičari, matematičari, profesori nemačkog, italijanskog, francuskog, srpskog jezika, fizike, hemije, tehnike i informatike. Brzo se zapošljavaju i inženjeri elektrotehnike, naročito elektromehanike i računarske tehnike, mašinski inženjeri – konstruktori, diplomirani građevinski inženjer sa licencom „415”...

Od zanatlija i srednjoškolaca, kao i prethodnih godina, do posla najlakše dolaze zavarivači, automehaničari i mehaničari nekih specijalnosti, knjigovođe, računovođe, operateri na CNC mašinama, odnosno kompjuterizovanim mašinama. Zatim zanimanja vezana za negu starih, kao i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre – instrumentarke, kozmetičari, kuvari, elektrotehničari elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike, tehničari za biotehnologiju, tehničari za kompjutersko upravljanje i za obezbeđenja. Naročito ako imaju radno iskustvo.

Najnovije oglase na KlikDoPosla pogledajte ovde i pronađite nešto za sebe.

Ostatak teksta pročitajte na sajtu POLITIKA.RS