Programeri najbrže do posla

Domaće, ali i strane kompanije u Srbiji drže širom otvorena vrata stručnjacima za informacione tehnologije. Ipak, kako kažu, postoji i dalje neusklađen sistem srpskog školstva sa potrebama tržišta.

Za razliku od većine, mogu da se pohvale ponudama za posao već na početku studija. Aleksandri Šegrt profil na društvenoj mreži obezbedio je posao.

"Svi mi imamo Linkedin profile na kojima stavljamo biografije. Tamo su firme koje gledaju naše profile i na osnovu onoga što smo napisali oni biraju. Čula sam od raznih ljudi koji rade u tim firmama, da je za njih najbitnije kada vide ETF i da im je to odmah smernica da treba da kontaktiraju tu osobu", kaže studentkinja Aleksandra Šegrt.

Iako je tek na četvrtoj godini studija na Elektrotehničkom fakultetu, ne nedostaje mu hrabrost. Petar Donić želi da se oproba u privatnim vodama.

"Ja sam malo specifičan primer zato što sam od druge godine pokušavao da se malo probijem na startap sceni i da pokušam da napravim svoju firmu. Generalno, ako mi to ne uspe, uvek mogu da se zaposlim ovde u Srbiji u velikim stranim firmama, velikim domaćim firmama i malim domaćim firmama", kaže student Petar Donić.

Američka kompanija NCR koja se bavi prozvodnjom i prodajom bankomata, za četiri godine povećala je broj zaposlenih čak četiri puta.

"Prosta činjenica je da je raspoloživost talentoavane radne snage ovde jako velika i dovela je do toga da smo mi ovde još i povećali naše operacije. Naši IT stručnjaci su jednako kvalitetni ako ne i kvalitetniji nego oni negde drugde u svetu", napominje Vladan Živanović iz kompanije NCR.

A srpska kompanija koja prati svetske trendove video-igara, osim što već na početku nudi zapadnu platu, akcenat stavlja i na radno okruženje.

"Ovde su uslovi slični kao u Guglu i oni nemaju predstavu o nekom sistemu van Nordeusa", kaže Mladen Dulanović iz Nordeusa.

Iako imaju razvijenu saradnju s privredom koja im često pomaže, na Elektrotehničkom fakultetu su svesni da tehnički ne mogu da isprate sve novine u oblasti koja se najbrže razvija.

"Nama su pre svega neophodni mladi ljudi koji bi bili puni entuzijazma i koji bi radili na fakultetima. Jedan asistent koji se ovde odluči da se zaposli na fakultetu radiće dupli posao za višestruko manju platu", ističe profesorka ETF-a Jelica Protić.

Da mladim IT stručnjacima nedostaju specifične veštine prepozaju i u kompanijama. Zbog toga će, kažu, biti neophodna revizija obrazovnog sistema.

"Iz puke činjenice da je univerzitetsko obrazovanje prevaziđeno, vi sve više i više imate prisutne kratke forme gde se ljudi kroz mesečno, šestomesečno, jednogodišnje osposobljavaju za određenu veštinu jer je to nužnost sistema", kaže Jelica Protić.

U dosadašnjem sistemu, gotovo trećina onih koji upišu ETF završi u roku i odmah nađe dobro plaćen posao. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata programera u Srbiji je oko 140.000 dinara.

Izvor: RTS.RS