Šta stvarno treba da znate pred odlazak na rad u Švedsku

Vest da Švedska otvara vrata za one građane čija se zanimanja nalaze na listi od 75 profesija za kojima u ovoj skandinavskoj zemlji postoji velika potražnja, obradovala je na hiljade nezaposlenih kuvara, medicinskih sestara, limara, učitelja, električara u Srbiji.

Ipak, pre nego što rasprodate svu pokretnu i nepokretnu imovinu i pozajmite novac od rodbine i prijatelja i otputujete u Švedsku „trbuhom za kruhom“, trebalo bi da znate u šta se upuštate. Zbog toga vam „Alo!“ donosi najosnovnije uputstvo za emigriranje u ovu zemlju blagostanja.

Kao prvo, ako ste pronašli na listi profesija koju švedski Zavod za migracije (Migrationsverket) svake godine dopunjuje, to znači da možete da otputujete u Švedsku, a da prethodno zatražite radnu dozvolu u ambasadi te zemlje u Srbiji. Najednostavniji način svakako jeste da idete na već ugovoreni posao, koji ste pronašli preko rođaka, prijatelja ili putem interneta. U tom slučaju, kada stignete, prijavite boravak u Zavodu za migracije, a u Poreskoj upravi (Skateverket) sa poslodavcem i ugovorom o radu koji ne sme da bude kraći od šest meseci, zatražite lični broj (takozvane četiri cifre ili personnumer), koji će vam ova institucija najčešće odobriti u roku do mesec dana.

Međutim, ukoliko se u Švedsku zaputite bez unapred dogovorene šeme za posao, čeka vas neizvesan i često bolan hod po trnju. Naime, i pored diplome deficitarnog zanimanja (koju ste uredno preveli, pa čak i nostrifikovali) traganje za poslom u Švedskoj bez znanja jezika i poznanstva, čista je lutrija. Iako znanje engleskog jezika može da pomogne, retko koja kompanija će vas zaposliti bez osnovnog poznavanja švedskog, odnosno sertifikata koji dobijete u Centru za švedski za imigrante.

A njega ne možete da upišete ukoliko ne posedujete takozvane četiri cifre ili lični broj, odnosno personnumber, koji izdaje Poreska uprava, kada donesete ugovor o radu sa poslodavcem. Takođe, često se dešava da poslodavac, iako postoji potreba za vašim zaposlenjem, neće da vam da ugovor o radu, jer nemate pomenuti lični poreski broj.

Iznajmljivanje stana kao dobitak na lutriji

Dok čekate lični broj, naoružajte se strpljenjem i krenite u potragu za stanom koji teoretski možete da iznajmite preko oglasa. Imajte na umu da je potražnja za stanovima izuzetno velika, pogotovo u većim gradovima gda je i ponuda posla veća. Međutim, i u traženju stanova preko oglasa morate da imate sreće, jer stanodavci obično traže stanare koji imaju fiksne prihode i nemaju kreditnu istoriju. Cene stanova za iznajmljivanje su šarene i kreću se od 400 evra, pa idu i preko 1.200 evra. U tu cenu obično su uračunate osnovne komunalije bez interneta i struje, koja na mesečnom nivou iznosi od 20 do 30 evra.

Kada jednom dobijete lični broj, imate pravo da zatražite stan i da dobijete stanarsko pravo. Takvi stanovi se u Švedskoj čekaju godinama, ali kad ih dobijete i vaša deca imaju pravo nasleđivanja.

 Prošle godine primila 116 hiljada emigranata

 O tome koliko je Švedska primamljiva za emigrante iz celog sveta najbolje svedoči podatak da je prema zvaničnim podacima švedskog Zavoda za migracije, u 2013. godini ova zemlja odobrila boravak za 116.587 emigranta. Na račun radnih dozvola izdato je 19.292 boravišnih dozvola. Da bi zaposleni dobio pravo na boravišnu dozvolu, mora da ima mesečnu bruto platu veću od 13.000 kruna (1.400 evra). U 2013. godini izdato je 40.026 dozvola za boravak na bazi spajanja porodice, 7.559 studentskih viza, 27.098 viza za azilante i 1.900 izbegličkih dozvola. U protekloj godini čak 20.712 građana EU prijavilo je adresu boravka u Švedskoj.

Još od rasponu plata koji vas tamo očekuje pročitajte OVDE.

Izvor: alo.rs