Kako se nositi s teškom ekonomskom situacijom i izaći iz nje jači?

 

Osoba suočena s panikom u vezi s poslom ili drugim teškim trenucima u životu, reaguje povišenjem krvnog pritiska, ubrzanjem srčane frekvencije

Ima dosta ljudi koji ponekad dođu u teške periode svog života (gubitak posla, teška finansijska situacija, zabrinutost za neizvesnu budućnost, briga za decu itd.). Dobro je poznato da gubitak posla ili finansijska nesigurnost gotovo uvek uzrokuju da se čovek oseća zabrinut i potišten.

 

Nažalost, takvi se stresovi tu ne zaustavljaju. Oni mogu da štete organizmu čoveka. Naučnici sa Univerziteta Mičigen su ispitivali nezaposlene radnike za vreme privredne recesije u Americi, sredinom 1980-ih godina. Utvrđeno je da su ti nezaposleni imali daleko više zdravstvenih problema nego stabilno zaposlena grupa sa kojom su se poredili.

 

Istraživanje je pokazalo da čak i sam strah od nezaposlenosti može oštetiti čoveka fizički i psihički. Osoba suočena s panikom u vezi s poslom ili drugim teškim trenucima u životu, reaguje povišenjem krvnog pritiska, ubrzanjem srčane frekvencije.

 

Ako se stres nastavlja, može uzrokovati glavobolje, remećenje srčanog ritma, smanjiti otpornost prema bolestima itd. Međutim, ima i dobrih vesti.

 

Ovde je navedeno nekoliko smernica uz pomoć kojih se možete "vakcinisati" protiv onih najštetnijih dejstava stresova, uzrokovanih teškim ekonomskim prilikama i izaći iz svega toga zdraviji, sretniji i možda čak jači.

 

Uzdajte se u pomoć čak i vama nepoznate osobe

 

Stručnjaci se slažu: najefikasniji način da se oslabi bol uzrokovan teškim vremenima je da dobijete društvenu i emocionalnu podršku. Podrška od porodice i prijatelja je sigurno presudna. Međutim, evo i iznenađenja: ljubaznost stranca može biti čak i važnija.

 

Podrška grupe ljudi sa sličnim problemima može imati snažan pozitivan uticaj na emotivno blagostanje nezaposlenih. Na sastancima članova grupe za podršku svi aktivno učestvuju  u razgovorima o rešenju problema, to jest o pronalaženju posla. Pokušavaju da se kontaktiraju  razni poslodavci, članovi  međusobno daju emotivnu podršku.

 

Problem i za čitavu porodicu

 

Kad čovek izgubi posao, onda to pogađa ne samo njega lično, već celu porodicu. Za sve njih nastupaju teška vremena. Statistike pokazuju da se u takvim vremenima povećava broj nasilja u porodici.

 

Mnogi od onih koji su izgubili posao ili brinu da im preti otkaz, osećaju se povređeni i ljuti i usmeravaju bes na porodicu i prijatelje. I mala razdražljivost može da se pretvori u velike sukobe. Osoba u takvom stanju trebalo bi da kaže svojim ukućanima da je stres u kom se nalazi ustvari uzrok njenog ponašanja i da sve to nije usmereno na njih lično. Ako takav razgovor u porodici ne smanji ozbiljnost problema, uputno bi bilo zatražiti stručnu pomoć (psihijatar, psiholog).

 

I ovdje podrška grupe ljudi sa sličnim situacijama može biti od velike pomoći. Nekome ko je  najednom ostao bez posla očajnički treba ljubav i podrška partnera. To posebno dolazi do izražaja u vreme kada se traži novi posao. Veoma bi razborito bilo kad partner/ka rekao/la da ga/je i dalje voli, da ima puno razumevanje za sve ono kroz šta prolazi i da se ne prebacuje krivica zbog nastale situacije.

 

Uključite i svoju djecu

 

Deca osećaju da nešto nije u redu, zato je važno s njima razgovarati o tome šta se događa. To se mora obaviti na način koji ne plaši  i treba ih uveriti da to nije njihova krivica. Redovni porodični sastanci u tome pomažu.

 

Decu treba uveriti da će sve biti u redu, a može ih se uključiti, na primer, i s pitanjem kako što više uštedeti. Teška vremena mogu i ojačati čovjeka. Možda na prvi pogled izgleda i neozbiljno, ali zaista i neke dobre stvari mogu da proizađu iz teških vremena.

 

Kao i svaka druga teška situacija, tako će i ova zahtevati od osobe više pozitivnih kvaliteta, više kreativnosti. Ako ne dopustite da podlegnete strahu i zabrinutosti, ako se više povezete s onima koji su vam spremni pružiti podršku, ako još bolje komunicirate s porodicom i više vremena provodite s njima - tada ćete steći zdrave veštine i doživotne navike, koje pre toga niste imali.

Izvor članka/ autorska prava: vijesti.me