Ivana je ispunila SRPSKI SAN: Ako želite da ujutru pijete kafu s pogledom na Menhetn, morate se odreći JEDNE stvari

Ona ujutru ustane, a ispred nje se prostire Menhetn. Ivana Ivković, 30-godišnja Beograđanka, u Njujorku radi za velike modne magazine i Nedelju mode. Njena priča, kako sama kaže, nije za one koji su "navikli na roditeljsku ušuškanost, posao od 9 do 5 u firmi gde rade već pet godina, jer se plaše promene", niti je za one koji se cele godine raduju odlasku na dvonedeljno letovanje.

 Prvi put kada je stigla u Njujork, znala je da je to grad u kome želi da živi. A sve je počelo sa "Work and travel" programom

- Tokom studiranja u Beogradu, dva puta sam sam isla u Ameriku na "Work&travel" program tokom leta. Već tokom prve nedelje boravka u Njujorku, znala sam da je to grad u kome želim da živim. Oduvek je to bio grad o kome sam maštala, ispostavilo se da je i mnogo više of mojih očekivanja - priča Ivana za Klik do posla.

Kada se vratila u Srbiju nakon provedenog drugog leta u Americi i uzela diplomu sa Akademije lepih umetnosti, upisala je fakultet u Americi jer je u tom trenutku izgledalo kao najbolje i najjednostavnije rešenje u narednih četiri godine.

-  S obzirom na to da sam otišla kao student, nisam imala posao koji me je čekao ovde. Otišla sam bez ikakvih konkretnih planova, samo sa željom da nastavim da se bavim istim poslom (modom i izdavaštvom), ali u Njujorku. Budući da stranim studentima nije dozvoljeno da imaju stalan posao, već mogu da rade određen broj sati nedeljno, u početku sam radila sve poslove kao i američki studenti - od bariste u Starbaksu, do bejbisitovanja. Na tim poslovima se zarađuje 10 do 20 dolara na sat. Sada radim honorarno za Nedelju mode u Njujorku (NY Fashion Week) i internacionalna izdanja magazina poput Vogue Mexico, Vogue China, D'Scene... godisnja plata mi je oko 70.000 dolara - kaže Ivana.

 Cena koju ne želi svako da plati

Iako se njene ambicije tu ne završavaju, Ivana je već postigla ono o čemu mnogi Srbi sanjaju - da se svakog jutra budi u prestonici sveta. To ima svoju cenu koju, kako kaže, ne želi svako da plati.

- Naravno da je teško. Svaki početak je težak. Ne prođe ni dan da mi ne nedostaju burek i jogurt, odlazak na Zvezdine utakmice, mamina sarma i tetkin pilav, ispijanje kafa po kafićima usred radnog vremena, društvo s kojim sam odrasla i s kojima imam najvažnije upomene... Ali, onda se okrenem oko sebe i vidim gde živim. I to mi vrati osmeh, skoro isti kao onaj kad Zvezda dobije derbi. Ima dosta trenutaka kada se osećaš usamljeno jer si daleko od svojih najbližih, ali nekako u ovom gradu nikad se ne osećaš potpuno sam. Ovde su čak i najobičnije stvari uzbudljive - priča ova Beograđanka.

Svakome bi, kaže, preporučila da u Njujork dođe turistički, ode do Kipa slobode, prošeta Central parkom, poseti luksuzne radnje na Petoj i Medison aveniji, pa ode na vino u ušuškanom Vest Vilidžu. međutim, svakodnevno ispijanje kafe na Menhetnu nije za svakoga. 

- Ako ste navikli na roditeljsku ušuškanost, posao od 9 do 5 u firmi u kojoj radite već više od pet godina jer vas plaši promena i cele godine se radujete tom odlasku na dvonedeljno letovanje... ako činjenica da svaki dan ne mora da izgleda isto vas ne uzbuđuje nimalo, onda vama ta kafa s pogledom na Menhetn ne bi imala nikakav ukus. Većina naših ljudi koji dođu u posetu ionako se žale kako je americka (instant) kafa veoma bljutava. Slažem se da nije idealna, ali pored te kafe nalazi se jos 20 vrsta... pa ti biraj.

 OD LESKOVCA DO TRINIDADA: Kako je Aleksandar igrom slučaja otišao da ŽIVI U RAJU

 Kako da se fokusiraš na cilj

Nasuprot njima, kaže, postoji ona druga grupa ljudi, "koji ne mogu da se zadovolje mediokritetskim životom".

- Ja to potpuno razumem, ali oni pre nego što se odluče na korak koji će im promeniti život moraju da prihvate jednu stvar. Ovde nikoga nije briga šta si ti radio u svojoj zemlji I koje diplome imaš, da li si bio đak generacije ili gradska faca, da li si bio kasir u "Maksiju" ili profesor. U početku je teško progutati taj ponos koji svi mi sa naših prostora itetako imamo. Moraš da budeš spreman da krećeš od nule i da raščistiš sam sa sobom da li si spreman na to.  Ali, kada pređeš tu barijeru u glavi, ostaviš ego po strani, i fokusiraš se na cilj zbog koga si zapravo došao, neverovatne stvari će početi da se dešavaju. Neće se desiti preko noći, ali jednog dana ćeš se probuditi i shvatiti da su snovi koje si sanjao u Srbiji, zapravo tvoja svakodnevica.

Ne bi se vratila u Srbiju. 

- Da li je sve ovo bilo vredno odricanja? Vreme će pokazati. Moje putovanje i dalje traje... U Srbiji sam se cesto osećala neispunjeno, iako sam radila odlične poslove za super kompanije. Imala sam osećaj da moja ambicioznost može da ide samo do određenog nivoa, osećala sam se ograničeno. Ovde limita nema. Sve zavisi samo od tebe. Da li sam se ikada pokajala? Ni jednog trenutka - završava priču Ivana.

 Ispovest Srpkinje koja tvrdi da ni u Norveskoj nije raj procitajte OVDE

 

Za najnoviju ponudu poslova kliknite OVDE

 

Igor Avramović, Klik do posla