Ponoć u Skadarliji treskala je sa svakom spuštenom čašom. Prijateljica se izvijala za stolom ne bi li dozvala tamburaše kada je iz gužve provirila riđa glava.
"Gledaj Irca kako cepa rakiju, bogte" prodrala se preko tanjira. "Irac" se okrenuo i zajedno sa orkestrom prešao za naš sto. Rekao je drugu nešto na engleskom, i nadglasao muziku - zdravo, ja sam Goran.
Tri pesme i bokal rakije kasnije, Goran Romić (28) je objasnio da smo malo omašili, došao je iz Sidneja. I planira da ostane i živi u Beogradu. Mislili smo da će ga proći kada se otrezni. Nije. Mesec dana kasnije stigla mi je poruka na Fejsbuku. "Upravo sam propustio avion za Australiju. Zauvek".
U trenutku u kome bi skoro svaki mladi čovek prodao kola i prvu ljubav da pobegne u obećanu zemlju, Goran je gledao letelicu, u kojoj mu se nalazio brat, kako poleće sa aerodroma "Nikola Tesla" i ostavlja ga samog u državi o kojoj je znao vrlo malo. Osim da ne želi da bude bilo gde drugde.
"U Australiju sam stigao kao osmomesečna beba. Živeo sam u Pertu, studirao u Sidneju, a najviše vremena sam proveo u gradu Kabramata koji je prepun emigranata iz raznih zemalja sveta, većinom iz Azije i bivše Jugoslavije”, priča Goran za "24 sata" i dodaje - “Kada sam prvi put sleteo na beogradski aerodrom i čuo ljude okolo koji pričaju moj jezik odlučio sam da se jednog dana vratim. Bio sam tu gde pripadam, a Australija to nije. Ta zemlja je daleko od obećane, mnogo dalja od raja o kome sanjate", otkrio je. I nije jedini.
Pavle Pavlović (24) je rođen je u Sakramentu u Kaliforniji. Došao je u Srbiju da studira medicinu. “Preko bare” bi kao doktor zarađivao zavidne pare. Ipak, odlučio je da to nije dovoljan razlog da se vrati. I Pavle i Goran ispričali su za “24 sata” šta čeka mlade koji se zapute put Australije ili Amerike. I zbog čega su oni odatle pobegli.
“Ne očekujte da ćete u Sidneju lako naći prijatelje, Jedino se dođoši tamo druže. Ni prve komšije se ne poznaju, a ljudi su prilično zatvoreni. Iako će to poricati, Australijanci ne vole strance”, priča Goran. Ni Pavlovo iskustvo u Americi nije drugačije.
Prebrzo žive. Niko ne šeta. Ustanu, sednu u kola, sede na poslu, sednu u dnevnu sobu, otvore pivo i sede pred televizorom. Ne mrdaju i samo rade. Jedva se posvete porodici, a kamoli prijateljima. Da bi kao stranac uspeo moraš debelo da se dokažeš”, priča Pavlović. Goranu posebno smeta ono što takav život čini od ljudi.
Već 11 godina naše usluge koriste hiljade zadovoljnih poslodavaca.