Prijava / Registracija

Tražili ste nedavno:
  • posao u srbiji


(DETALJAN VODIČ) LAKO JE NJEMU, ON JE POMORAC Da li je posao na brodu hleb sa sedam kora ili zarada do DESET HILJADA EVRA mesečno?

PDF
Štampa
(DETALJAN VODIČ) LAKO JE NJEMU, ON JE POMORAC Da li je posao na brodu hleb sa sedam kora ili zarada do DESET HILJADA EVRA mesečno?
Foto: Pixabay





(DETALJAN VODIČ) „LAKO JE NJEMU, ON JE POMORAC“ Da li je posao na brodu hleb sa sedam kora ili zarada do DESET HILJADA EVRA mesečno?


Piše: Igor Avramović/Klik do posla

Kada čujete da je neko pomorac, obično pomislite na lepu, raskošnu kuću, dobar auto, posao sa odličnom finansijskom kompenzacijom, porodicu koja čeka svog muža i oca da se vrati sa putovanja… Nije slučajno nastala krilatica popularna u primorskim krajevima ex- Jugoslavije: “Lako je njemu, on je pomorac”. A šta zapravo stoji iza toga?

Oko 5.000 ljudi iz Srbije, kako se procenjuje, plovi na stranim brodovima, rečnim i morskim, ali nisu svi oni pomorci. To je prilično mali broj u poređenju sa crnogorskih između šest i sedam hiljada pomoraca, i hrvatskih više od 20.000.

Među njima je mnogo konobara, sobara, frizera, turističkih vodiča, fotografa, koji na brodu, najčešće kruzeru, nude određene usluge gostima, ali njihov posao nema veze sa pomorstvom.

Pomorci su oni koji se profesionalno time bave – ili su završili pomorsku školu ili fakultet, ili brodograditeljsku, odnosno brodomašinsku školu ili fakultet, i najčešće rade kao kapetani, šefovi „makine“ (mašine, odnosno motora broda), prvi, drugi ili treći oficiri palube ili „makine“, kadeti, mornari, električari...

U regionu najbrojniji u ovim poslovima su Hrvati i Crnogorci. Na brojnim Fejsbuk grupama, na kojima savetuju jedni druge, često ćete pročitati da je u pitanju „hleb sa sedam kora“, da je u pitanju psihički veoma zahtevan posao (ponekad i fizički), i da im najteže pada to što su mesecima razdvojeni od najdražih, i da imaju osećaj da se sve kreće dok su oni na brodu, samo njihov pravi život (onaj van broda) – stoji.

Ukoliko tražite POSAO u Srbiji kliknite OVDE

Šta zahteva profesija pomorca

- Poslednjih godina mladi ljudi se odlučuju za profesiju pomorca rukovodeći se u većini slučajeva finansijskim razlozima, koji mada jesu bitni mogu lako da zavaraju mladog čoveka. Pomorstvo je profesija koja zahteva pored znanja, i jaku želju za upoznavanjem novih stvari, ljudi i mesta, kao i čvrstu volju i mentalnu snagu. Budući pomorac mora da u sebi ima i dozu avanturizma, jer more je sve osim predvidljivo i lako za život – ovim rečima kapetan Boro Lučić, iskusni pomorac koji drži predavanja studentima na Pomorskom fakultetu u Kotoru, u najkraćem je objasnio o kakvom se poslu radi.

Prednosti i mane poziva

Prednosti:

1) Zarada

Običan mornar na brodu može da zaradi i do 1.500 evra mesečno radeći poslove poput održavanja broda, čišćenja i dr. Kada završi kadeturu, može da polaže za trećeg oficira, što je plata od oko 2.000 evra. Kasnije se sa stažom i polaganjima za drugog oficira (duplo bolje plaćen od trećeg- zarade se kreću oko 4.000-5.000 evra), pa prvog oficira, stiže do kapetana, koji može da zaradi od 10.000 do 20.000 evra.

Tu su i različiti zanati na brodu poput mehaničara i električara, koji na boljim kompanijama mogu da zarade od 2.000 do 4.000 evra, a lekar na brodu čak i do 7-8.000 evra.

Postoje ugovori koji definišu da su pomorcu plaćeni i meseci odsustva sa broda (npr. radi dva meseca – dva meseca ne radi) i postoje primeri da su pomorci sa najvišim činovima mogli tako da godišnje zarade i po 100.000 evra, mada su takvi primeri retki.

Ukoliko tražite POSAO u Srbiji kliknite OVDE

2) Sve kraći ugovori – ponekada i plaćena pauza

Nekada se na brod išlo minimum šest meseci, sa dva meseca pauze. Međutim, to se prilično promenilo, pa su sada ugovori često na dva ili četiri meseca, uz dva meseca kod kuće, a postoje i primeri gde su pomorci plaćeni svih 12 meseci u godini, s tim da su dva ili četiri meseca na brodu, a dva kod kuće. Pojedini imaju i po šest nedelja ugovor na brodu, pa šest nedelja kod kuće. Sve u svemu, čini se da kompanije sve više izlaze u susret zaposlenima da bi mogli da ipak neko značajnije vreme provedu sa porodicom.

3) Obilazak celog sveta

Videti svet jedan je od glavnih motiva za pomorce, teško da bi na drugi način posetili brojne lučke gradove sveta, bele stene Dovera, Kip slobode u Njujorku, delfine i kitove u svim okeanima sveta, ajkule u Južnoj Africi, lepotu peščanih plaža Tahitija, desetinama kilometara dugačke lučke posede u Kini, nepregledno plavetnilo Pacifika, neumoljivo more oko Skandinavije... pa makar i u prolazu. Međutim, i to se poslednjih godina menja.

Nekada su pomorci imali vremena da obilaze razne destinacije. Miro Jančić, pomorac iz Herceg Novog je u karijeri upoznao dobar deo zemaljske kugle, Egipat, Rio, Bankok, Japan… ali “dinamika posla danas je žešća, sve se tempira, brzo utovara i brod ide dalje”:

– Stajali smo u luci po 5-6 dana, na sidru 10 dana bilo je normalno. Danas je to u satima. Pretvorilo se u neku vrstu utakmice, ubačen je GPS, satelitsko navođenje i komunikacija. Zato je i ukrcaj ubrzan. Brodovi su nekad kasnili po 2-3 dana. Danas u sat stižu, gotovo da nema kašnjenja – objašnjava Jančić za Radio Jadran.

4) Siguran posao i samostalnost

Pomorci su, i to je jedna od najčešće isticanih prednosti posla, ljudi koji zarađuju lep novac a ne zavise od ekonomskog stanja u zemlji, politike i političkih uticaja, niti gotovo bilo kakvih lokalnih prilika u mestu prebivališta sem poreza koji moraju da plaćaju državi i doprinosa koje uglavnom uplaćuju sami. Na brodu su pravila veoma stroga i veoma precizna, tačno se zna ko je za šta odgovoran, i ko je kome nadređen.

 

Mane:

1) Odsustvo od kuće: „Postoje živi, mrtvi i pomorci“

Teško je da iko može da opiše osećaj pomorca i njegove porodice kada se rastaju. Deca pomoraca su pre deset, dvadeset i više godina uglavnom odrastala sa majkama. Očevi su propuštali važne datume u životu njihovih najmilijih, pa neretko i rođenje deteta, koje bi videli tek posle dva-tri meseca.

- Kaže se da je to kruh od sedam kora, te da postoje živi, mrtvi i pomorci. Mi smo u limbu. Nismo u onom svijetu, alʼ nismo ni u ovom. Plovimo po morima daleko od očiju javnosti, očiju ljudi, dešavanja u svijetu. Kad odeš na četiri mjeseca na brod, ti se izoliraš, ploviš sa svojih 20 ljudi. Trudiš se ne čitat’ političke vijesti, zato što su sve iste. Četiri mjeseca za ljude ne postojiš. Prije je bilo devet mjeseci, a još raniji ugovori na po 18 mjeseci – priča pomorac Matija Majstorović, Riječanin koji živi u Beogradu.

2) Nije za one sa slabijom psihom

- More je uvijek inspiracija. Ne samo more, nego i osjećaj na dubokom moru. Kad si negdje daleko, kad nema apsolutno ničega oko tebe. Kad imaš samo tanku liniju između svijetloplavog i tamnoplavog na horizontu. Kad se valovi oko broda pjene, krše... Budem dosta puta dole na glavnoj palubi, samo sjedim naslonjen na ogradu i gledam more. More će potaknutʼ ono što nosiš u sebi. Ako si suicidalan, onda će te natjerat’ da se baciš u more. Ja i dalje uživam u tome. To je nešto čisto, jako smirujuće. Ne samo kada je more mirno nego i kad prolaze nekakvi ritmički talasi. Na moru si i razmišljaš kako si usred ničega. Nije te strah zbog toga nego se nekako smanjiš, jako se smanjiš na moru i razmišljaš o sebi, o tome kol’ko si malen i beznačajan u odnosu na sve okolo i koliko je sve u biti malo i beznačajno. I onda nađeš nit onoga što ćeš cijenit’ u životu, što će ti bit’ važno – ispričao je Majstorović za blog SashaRiess.

3) Rizici: bolesti, pirati, povrede, oluje...

Rizici na brodu su i pored sofisticiranih sistema zaštite i bezbednosti mogući. Pored psihičkih tegoba kojima mogu biti izloženi tokom dugih dana i noći na otvorenom moru, moguće su i fizičke povrede na strmim stepeništima, u uskim kabinama, u motoru broda, i na palubi. Na brodovima su i kilometri kablova, zapaljivi i opasni materijali, razne sajle... Poseban problem je i potmula buka motora, zbog koje su moguća i oštećenja sluha.

- Oko 90 odsto svih povreda se dogodi na palubi ili u stroju. Na broj, vrstu i težinu povreda utiče i vrsta broda pa nije isto plovi li se na putničkom brodu, tankeru, hemikalcu ili brodu za rasuti teret, prevoze li se kontejneri ili balvani, rudača ili automobili – piše dr Nadan Petri, profesor i lekar Hrvatskog društva za pomorsku i hiperbaričnu medicinu u Splitu.

Pirati, koji su bili veliki problem pre oko deceniju, ponovo su počeli da bivaju ozbiljan problem. Prošle godine, 93 pomorca su oteta u 15 incidenata. Istovremeno je bilo 40 napada – 24% više nego u 2017. godini. Najrizičnije rute su pored Zapadne Afrike (Nigerija), Istočne Afrike (Somalija) i Jemena.

Ukoliko tražite POSAO u Srbiji kliknite OVDE

4) Česta testiranja za različite dozvole (brevete) u zavisnosti od kompanije, posla i broda na kome se plovi, kao i obnavljanje dozvola

Na brodu duge plovidbe, svaki pomorac mora da ima brojne dozvole i završene kurseve za poznavanje novih uređaja, kao i kurseve bezbednosti na brodu. Svi ti sertifikati s vremena navreme moraju da se obnavljaju, a tehnologija rada na brodu napreduju tom brzinom da je stalno neko novo polaganje na pomolu. To, ne računajući polaganja ispita za više činove – iz drugog u prvog oficira, kapetana itd. Za razliku od mnogih drugih struka, pomorac kontinuirano mora da proširuje i dokazuje već stečeno znanje.

Kako početi

U Fejsbuk grupi koja okuplja pomorce „Lako je njemu, on je pomorac“ povela se velika diskusija oko toga kako i kada početi s radom na brodu – da li odmah posle srednje pomorske škole, ili sa završenim fakultetom. Na pitanje maturanta Pomorske škole šta da radi, većina iskusnijih je savetovala da posle škole prvo odradi kadeturu na brodu u trajanju od godinu dana, da bi video da li je taj posao uopšte za njega.

- Prvo kadetura. Da vidiš je li to tvoja budućost i sviđa li ti se taj posao. U suprotnom ćeš baciti 4 godine fakulteta uzalud ako ti se ne sviđa – savetovao je Šime C.

Kolega koji se predstavio kao „prvi pomorac Šibenika“ Boris, imao je komentar bez ulepšavanja:

„ Ako ideš na brod samo radi love, ciljaj kruzere ili sve vrste kemikalija (brodovi koji prevoze hemikalije – hemikalci), porata (luka) se nećeš nagledati al ćeš zaraditi. Ako ti novac nije glavni motiv idi slobodno i na bulka, i tu ima dobro plaćenih mesta i dobrih kompanija. A i okusićeš pomorski „đir“ u pravom smislu. Uvek pazi šta pričaš i pred kime, nož u leđa, prevare, zavist ti je sastavni deo pomorstva. I onda ako shvatiš da želiš da ploviš moraš da postaneš prevarant, samo da bi znao plivati u moru prevara, kako od strane kompanija, agenata, kolega i uvek imaj na umu ko si bio na početku, tako da i kad postaneš pomorac-varač, ipak ne izgubiš ljudskost i moral kojeg su većina izgubili radi love i godina staža. I ne bacaj u more krpe od ulja, kante farbe, boce i sve ono šta okoreli pomorac-varač baca bez griže savesti“.

Sa druge strane, mnoge kompanije ne žele da ukrcavaju kadete bez završenog fakulteta, jer oni bez diplome ne mogu da napreduju dalje od drugog oficira.

U prosjeku se na prvi ukrcaj po sticanju diplome čeka i po šest meseci, potvrđuje za Novi list Roni Krmpotić, zamjenik direktora najveće riječke agencije za posredovanje pri zapošljavanju pomoraca Zorović Maritime Agency. Ako kandidat nije spreman da prihvati bilo koji tip broda, odnosno želi karijeru započeti na tačno određenoj vrsti brodova, poput vrlo traženih LNG, čekanje se zna otegnuti i na godinu dana ili dulje.

Ukoliko tražite POSAO u Srbiji kliknite OVDE

 


Broj pregleda: 4806
Ocenite tekst:
Trenutna ocena: 5


Ovo su najčitaniji tekstovi:

blog comments powered by Disqus